Stabilni sistemi za protivpožarnu zaštitu
Nadzemni hidrant se ugrađuje na vodovodnu mrežu radi uzimanja vode za protivpožarne potrebe, punjenje cisterni, pranje ulica, zalivanje zelenih površina itd.
Hidrant je sastavljen iz tri dela, kućišta hidranta (poz. 1), tela hidranta (poz. 2), i poklopca hidranta (poz. 9).
U kućištu hidranta se nalazi nepovratni ventil sa kuglom, u telu hidranta se nalazi zaporni ventil i automatski ventil za drenažu hidranta, na poklopcu hidranta nalaze se dva priključka za vatrogasno crevo DN80 i jedan priključak za vatrogasno crevo DN100.
Nadzemni i podzemni deo hidranta su spojeni u celinu preko lomljive prirubnice (poz. 8) koja se pri eventualnom udaru lomi štiteći nadzemni deo hidranta. Hidrant ostaje zatvoren preko nepovratnog ventila i promenom lomljive prirubnice hidrant se brzo vraća u funkcionalno stanje. Orijentacija priključaka je lako izvodljiva zakretanjem nadzemnog dela hidranta.
Hidrant se zatvara ručno okretanjem kape (poz. 15) u smeru kazaljke na časovniku. Tada pečurka (poz. 4) naleže na sedište (poz.3) sa gornje strane . U tom položaju pečurke drenažni otvor je otvoren i zaostala voda ističe iz hidranta u drenažu te ne može doći do zamrzavanja. Kugla nepovratnog ventila je potisnuta u donji položaj te ne ometa zaptivanje. Otvaranje se vrši okretanjem kape u suprotnom smeru, pri tom pečurka zatvori drenažni otvor i sprečava curenje u drenažu hidranta. Kugla nepovratnog ventila se nalazi u položaju koji ne ometa slobodan protok vode.
Posle pet okretaja hidrant ima maksimalni protok, daljim okretanjem kape dolazi do naleganja kugle na sedište hidranta sa donje strane i potpunog zatvaranja dotoka vode u hidrant. U tom položaju se mogu lako zameniti sa gornje strane bez otkopavanja svi vitalni delovi hidranta. Ovaj položaj se koristi pri reparaciji, kada se utvrdi curenje glavnog zaptivnog elementa (pečurke).
Pri otvaranju i zatvaranju hidranta koristiti standardne ključeve propisane JUS-om.Ne upotrebljavati produžne poluge jer je hidrant snabdeven sa aksijalnim kugličnim ležajem koji umanjuje obrtni moment otvaranja i zatvaranja hidranta.
Ugradnjom hidranta sa dva ventila prestaje potreba za ugradjom zapornog ventila ispred hidranta. Građevinski radovi pri ugradnji su znatno manji. Dupli ventil omogućava remont hidranta bez otkopavanja hidranta iako nije ugrađen zaporni ventil ispred njega
Poz. | Naziv dela | Materijal |
---|---|---|
1 | Kućište hidranta | SL 250 |
2 | Kugla nepovratnog ventila | Polipropilen |
3 | Sedićte | W.Nr.1.4301 |
4 | Pečurka | W.Nr.1.4301 |
5 | Telo hidranta | W.Nr.1.4301 |
6 | Vreteno | W.Nr.1.4301 |
7 | Vođica | SL 250 |
8 | Dvodelna prirubnica | SL 250 |
9 | Poklopac hidranta | W.Nr.1.4301 |
10 | Navojna spojnica | 110PNAl |
11 | Navojna spojnica 75PN | Al |
12 | Aksijalni kuglični ležaj | 51110 |
13 | Kućište ležaja | W.Nr.1.0619 |
14 | Navojna čaura | CuZn37Pb |
15 | Kapa | Al |
Lonac za penu služi za uvodjenje vazdušne pene u rezervoar i odvajanje atmosfere pomoću staklene ploče. Pena kroz izlaznu prirubnicu i skretač ulazi u rezervoar. Pri povećanju površine protoka brzina pene se smanjuje. Montira se na gornjem delu rezervoara, pomoću prirubničke veze. Pri probnom radu, podigne se poklopac lonca, tako da pena ističe kroz gornji na spoljnu stranu rezervoara, bez pucanja staklene ploče. Posle gašenja, izlomljena staklena ploča mora se zameniti novom.
Oznaka veličine | Težina Kg | Dimenzije | |||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
L | L 1 | L 2 | ØD | DNu | DNi | ||
L4 | 45 | 716 | 250 | 236 | 323 | 80 | 125 |
L8 | 52 | 716 | 256 | 296 | 323 | 100 | 200 |
L12/16 | 75 | 970 | 300 | 360 | 400 | 150 | 250 |
Krovna mlaznica koristi se hla|enje krova rezervoara i sličnih objekata. Postavlja se na sredini rezervoara i daje konični mlaz vode pod uglom 150°. Hlađenje krova rezervoara vrši se nezavisno od hlađenja omotača i vrši se i za vreme visokih letnjih temperatura. Izrađuju se od mesinga, a za ugrađivanje je opremljena sa čeličnom prirubnicom DN40 PN10. predviđenim za mlaznice. Prečnik izlaznog otvora mlaznice određuje se prema prečniku rezervoara i pritisku vode Za efikasno hlađenje krova rezervoara potrebno je minimum 0,6 lit./min. vode po kvadratnom metru.
Hidrauličke karakteristike mlaznice za hlađenje krova rezervoara
Prečnik otvora mlaznice treba odabrati prema dijagramu i naznačiti pri narudžbi
Mlaznica za vodenu zavesu sluči za hlađenje omotača rezervoara za gorivo. Na taj način izbegava se opasnost od prskanja rezervoara po šavu varenja i izlivanja goriva, ukoliko je rezervoar u plamenu. Hlađenje susednih rezervoara vrši se kao preventivna mera.
Mlaznica za vodenu zavesu se može koristi i za polivanje velikih površina. Izrađuju se od mesinga, koji se nikluje.
Mlaznice za vodenu zavesu se koncetrično raspoređuju oko omotača rezervoara i stvaraju ravnomernu vodenu zavesu koja je normalna na osu mlaznice.
Potreban broj mlaznica se izračunava prema dovodnom cevovodu, pritisku u cevovodu i protoku vode kroz mlaznicu. Ugao polivanja je 160°.
Za hlađenje omotača potrebno je minimum 1,2 lit./min. vode po kvadratnom metru.
Hidrauličke karakteristike mlaznice za vodenu zavesu G1/2"
Prečnik otvora mlaznice treba odabrati prema dijagramu i naznačiti pri narudžbi
Skretač pene usporava tok vazdušne pene povećanjem preseka. Skreće penu prema zidu rezervoara, odakle ona prekriva tečnost koja se nalazi u rezervoaru.
Isporučuje se i ugrađuje u kompletu sa loncem i mlaznicom za tešku vazdušnu penu.
Skretači pene izradjuju se za rezervoare sa fiksnim i rezervoare sa plivajućim krovom.
Za rezervoare sa plivajućim krovom radi se posebna konstrukcija skretača pene.
Oznaka veličine | Težina Kg | Dimenzije | ||
---|---|---|---|---|
L | I | DN | ||
SK 4 | 5 | 375 | 307 | 125 |
SK 8 | 12 | 552 | 511 | 200 |
SK 12 | 18 | 675 | 665 | 250 |
Ød | L | SMV |
---|---|---|
7 | 39 | 26.1 |
9 | 41 | 26.2 |
10 | 44 | 26.3 |
11 | 44 | 26.4 |
Primena
Stabilne mlaznice za tešku vazdušnu penu koriste se za zaštitu nadzemnih rezervoara goriva i lako zapaljivih tečnosti (nafta i naftini derivati, zapaljivi materijali u hemijskoj industriji) kao i njihovih prihvatnih bazena. Stvaraju tešku vazdušnu penu od smeše vode i 3.5% penila. Broj penušanja iznosi 6,5 do 8. Minimalni pritisak pred mlaznicom je 5 bara.
Uslovi dobijanja pene
Za dobijanje pene koristi se penilo za tešku penu, proteinske i sintetičke osnove.
Pena treba da izlazi slobodno iz mlaznice, bez pada. Ako se pena odvodi na rastojanje, pri izlasku mora imati smanjenu brzinu, odnosno povećanu površinu protoka.
Ispitivanje ne vršiti ispod 4 stepena i pri uticaju vetra.
Za dobijanje smeše koristiti odgovarajuće mešače.
Tip | Kapacitet mlaznice pri pritisku na ulazu | Dimenzije | Težina Kg | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
5 bara | 8 bara | L | Ød | DNu | DNi | ||
MS 4 | 400 l/min | 500 l/min | 800 | 88.9 | 50 | 80 | 15 |
MS 8 | 800 l/min | 1000 l/min | 1045 | 114 | 80 | 100 | 25 |
MS 12 | 1200 l/min | 1500 l/min | 1100 | 159 | 100 | 150 | 32 |
MS 16 | 1600 l/min | 2000 l/min | 1100 | 159 | 100 | 150 | 35 |
Elektromagnetni membranski ventili (EMMV-P) nazivnog pritiska PN 16 bara izrađuju se u izvedbi sa prirubnicama.
Pod električnim naponom ventil je otvoren. Izvedbu "pod naponom zatvoren" (tip EMMV-PZ) isporučujemo na poseban zahtev.
Primena
Koriste se u cevovodnim postrojenjima za gasove i tečnosti do temperature 363 K (90°C). Dozvoljena temperatura okoline do 323 K (50°C).
Smer ugradnje označen je na kućistu. Ugrađuje se s vertikalno postavljenim elektromagnetom
DN | L | ØD | Ød | l |
---|---|---|---|---|
40 | 200 | 150 | 150 | 345 |
50 | 230 | 165 | 170 | 356 |
65 | 290 | 185 | 190 | 395 |
80 | 310 | 200 | 200 | 420 |
100 | 350 | 220 | 255 | 470 |
150 | 480 | 285 | 324 | 550 |
Tehnički podaci
Standardna izvedba je sa pobudnim naponom 220 V, 50 Hz. Dozvoljeno odstupanje pobudnog napona ±10%.
Na poseban zahtev isporučuju se ventili za jednosmernu struju s pobudnim naponom 12 V, 24 V i 48 V, i za naizmeničnu struju s pobudnim naponom 24 V i frekvencijom 50 Hz.
Stepen električne zaštite IP 54, a na poseban zahtev IP 65 i Ex zaštitu.
Ventil je predviđen za trajni pogon, maksimalna učestanost uključivanja 4/min.
Maksimalni radni pritisak je 12 bara. Minimalna potrebna razlika pritiska (ulaz-izlaz) kod otvaranja ventila 0.5 bara.
Materijali
Materijal kućišta može biti sivi liv, ugljenični ili nerdjaju}i čelik. Vreteno i pečurka su od nerđajućeg čelika, membrana je od NBR-a.
Ispitivanje
Ventili se ispituju vodom na čvrstoću pritiskom 24 bara, na nepropustnost vazduhom pritiskom 6 bara i na funkcionalnu sposobnost. Za svaki ventil izdaje se Uverenje o fabričkom ispitivanju.
Princip rada
Dovođenjem pobudnog napona elektromagnetu odvazdušuje se prostor iznad membrane, radni fluid pod pritiskom popunjava prostor ispod membrane i svojom energijom vrši otvaranje ventila. aktiviranje ventila je moguće i ručnim odvazdušenjem prostora iznad membrane priključkom na elektromagnetu.